Početna / Istaknuto / Da kojim slučajem razum ne pobedi

Da kojim slučajem razum ne pobedi

 

Piše: F.T.

U državi u kojoj šljivovica i dan danas leči oko devedesetdevet posto bolesti, često i sa mnogo više uspeha nego moderna medicina, čak i uspešno „Door to door“ ubacivanje kese sa smećem u kontejner, a ne kroz prozor ili sa terase, predstavlja svojevrsan civilizacijski iskorak. Svakodnevna erozija i urušavanje svih mogućih vrednosti u društvu, na krilima pandemijske korupcije i nekompetentnosti epskih razmera, konačno je dovela i do štampanja bukvara sa slovnim greškama, iz kojih se djaci prvaci uče pismenosti, a izdavači udžbenika društveno odgovornom poslovanju. Mogao bih tako nabrajati u nedogled, stotine i stotine primera, koji dosta dobro i bez filtera oslikavaju svu sumanutost i apsurdnost današnjeg trenutka, ali se bojim da ću možda nešto neopravdano izostaviti, pa cenim da je bolje stati sa pljuvanjem i istaći nešto pozitivno.

A nešto pozitivno, poput daška svežeg povetarca, u do zla Boga zagušljivom podrumu, je inicijativa nekih viđenijih članova društva i javnih ličnosti da predlože jednom, takođe viđenijem članu tog istog društva da se kandiduje na predstojećim predsedničkim izborima, kao nestranačka ličnost. Da, pogodili ste… radi se o Apelu100 potpisnika, usmerenog ka ohrabrivanju Ombudsmana Saše Jankovića da se kandiduje i izađe na predsedničke izbore u Srbiji, kao kandidat razuma i uljuđenosti a ne kao kandidat neke političke stranke ili koalicionog kompromisa, po leđima građana.
Zašto ovo navodim kao svetli primer??! Ovo navodim kao primer upravo iz razloga što je politika toliko zloćudno metastazirala u sve pore balkanske, a naročito srpske svakodnevice da su čak i stočari iz Šumadije odlučili da kupuju mleveno meso, šnicle i polutke u hipermarketima, jer im je jeftinije da meso kupe, nego da ga sami proizvode.
I ne samo da je jeftinije nego je i mnogo gospodstvenije i elegantnije kupiti šniclu u celofanu nego mlatiti se po ceo dan sa stokom. Jedini je problem u tome, što politika i dalje nije dala šumadijskim stočarima odgovor na pitanje odakle novac za kupovinu mesa kad već ne gaje stoku i ne bave se svojim poslom??! Ukoliko na sve ovo dodamo i činjenicu da na zelenim pijacama gotovo da i nema samostalnih poljoprivrednih proizvođača, već njihovu robu preprodaju isključivo nakupci, nameće se pitanje šta se to uopšte dešava sa ljudima i kakve veze sve to ima sa predsedničkim kandidatom Sašom Jankovićem??! Taman smo se navikli na ovu i ovakvu Srbiju a ovi neki intelektualci i umetnici su se baš sada odlučili da ponude nešto sasvim drugačije… Kome uopšte treba neki Janković u burazersko-kumovskom Eldoradu??!

 

 

Povezanost pronalazim u tome da je istaknutim pojedincima, javnim i kulturnim ličnostima, koje su predložile Saši Jankoviću da se kandiduje za Predsednika Republike Srbije očigledno već preko glave lečenja šljivovicom, nakupaca po zelenim pijacama i uvoznog mesa sumnjivog porekla u šljaštećim hipermarketima… Muka im je od svega! Muka im je i od bukvara sa slovnim greškama, polupismenih tajkuna, odlučne borbe protiv korupcije isključivo za afere do 15EUR, od upornog, drskog i svakodnevnog vređanja inteligencije i ljudskog dostojanstva. Sasvim je moguće da se potpisnici Apela100 ne slažu u potpunosti ni sa stranačkim projektom i nepotističkom idejom da opštine po Srbiji vode autolimari, k.v. vozači i drugi „eksperti“ sumnjivih radnih i kriminalnih biografija, dok se po Ministarstvima i državnim agencijama masovno zapošljavaju raznorazni ex-batinaši, rekorderi opštinskih odbora u brzom lepljenju plakata i prvi redovi sa političkih mitinga!

Vrlo je moguće da su potpisnici apela imali u vidu i to da desetine i desetine hiljada mladih, perspektivnih i školovanih kadrova svake godine napusti državu, dok ih na taj potez očajnika navode i ohrabruju katastrofalni likovi i analfabete, koji su se konačno dokopali vlasti, sa sve kupljenim diplomama i laskavim akademskim titulama uz pomoć plagiranih magistarskih i doktorskih radova. Moguće je i da javne ličnosti i istaknuti pojedinci srpskog sivila i sveopšteg propadanja, prošaranog mestimično svetlucavim TV rijalitijima, Prajm Minister konferencijama za novinare i „po prvi put u istoriji“ zvaničnim podacima Zavoda za statistiku, vide u Jankoviću čoveka sa integritetom, nekoga ko nije produkt jeftinog populizma i stranačke masproizvodnje moždanih anestetika (tri puta dnevno, 365 dana, poslednjih 30 godina).

Možda potpisnici Apela100 u Jankoviću vide pelcer toliko željene i neophodne departizacije i depolitizacije društva, tračak nade za sve one koji misle svojom, a ne glavom vođe, svojevrsnog vesnika što masovnijeg otrežnjenja i uljuđenja, rastrganog negde između jeftinog populizma sa jedne i borbe za golo preživljavanje sa druge strane provalije, u kojoj se trenutno nalazimo. Ako ništa drugo, barem smo svi svedoci da i dalje ima onih dobronamernih i društveno odgovornih pojedinaca, koji se ne mire da daljim urušavanjem i propadanjem, makar i tako što će predložiti i podržati nestranačkog kandidata u društvu u kojem se i mesto u vrtiću dobija na osnovu partijske pripadnosti.
Ali da sačekamo da predsednička trka i zvanično počne pa da otvoreno raspale iz svih raspoloživih partijskih i koalicionih oružja i oruđa po nezavisnom kandidatu Jankoviću… Da kojim slučajem razum ne pobedi!

 


Facebook komentari

Kontra Portal

Portal svih onih koji žele nešto reći!

Provjeri i ovo

SDP zakuhao, SDP neka i pokusa

  Za sve „nevjerovane Tome“ nastupio je trenutak „stavljanja prsta u rane“, pa će valjda …

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Nužna polja su označena s *

3 × 3 =