Početna / Intervjui / Daniel Pinter: Najstariji zanat je na Balkanu i dalje najzlatniji!

Daniel Pinter: Najstariji zanat je na Balkanu i dalje najzlatniji!

pinter4
U bespućima svemrežne zbiljnosti prije izvjesnog vremena upoznao sam Daniela Pintera. Dojam koji sam stekao tada, dok još o njemu nisam znao ništa, danas je u pozitivnom smislu još daleko potpuniji. Intervju smo napravili uz ugodnu zezanciju pričajući o zapravo vrlo ozbiljnim temama što najbolje oslikava esenciju ovog zanimljivog, hrabrog i duhovitog čovjeka. Njegov karakter se možda najbolje može iščitati iz trenutka u kojem mi je pripomagao da smislimo naslov i uvod intervjua. Nakon kraćeg razmišljanja za uvodno predstavljanje predložio mi je da napišem “Narodni aktivista, pravnik i prva srpska muška prostitutka, Daniel Pinter, bez dlake na jeziku odgovara na pitanja naše redakcije i tvrdi: Najstariji zanat je na Balkanu i dalje najzlatniji!

Daniele bok! Kak si kaj?

Ćao. Sve češće, kad mi se postavi to, ponešto protokalarno pitanje, osim ‘’Utučen sam ‘’, svaki drugačiji odgovor smatram da bi bio neumesan i zvučao bi bezdušno. Eto, danas je u Srbiji opet Dan žalosti, ovoga puta zbog strašne nesreće helikoptera Vojske Srbije u kojoj je poginulo sedam osoba, među kojima je i jedna beba. Svake godine imamo makar po jedan zvanično proglašen Dan žalosti, bilo povodom masovnog ubistva komšiluka u Velikoj Ivanči pre koju godinu, bilo da su to lanjske majske poplave , ili ova nesreća sa helikopterom. Uvek se desi nešto zbog čega treba da se žali i plače. Zvanično i nezvanično. Nezvaničnih dana žalosti, dabome, imamo daleko više, skoro svaki dan nam se nametne po neki debeli razlog da (se) žalimo, još češće da se nanerviramo, kad čujemo, na primer, kako aktuelna guvernerka NBS-a, Jorgovanka Tabaković postojano bilduje svoju i ovako astronomsku platu, dok istovremeno bestidno podržava mere štednje vlasti u kojoj i sama sedi, a koje podrazumevaju dalje snižavanje plata radnika i nove restrikcije socijalnih davanja najugroženijim slojevima društva. Svako razuman, odgovoran i društveno svestan bi u ovakvim uslovima na pitanje ’’ Kako si ? ’’ odgovorio ne samo ’’ Utučeno ! ’’, već i ’’ Ozlojeđeno ! ‘’, ‘’ Besno ! ‘’ A te tri emocije kad se izmešaju , pomire i ujedine u dovoljnom broju ljudi, mogu biti prilično nezgodne za neprijatelje naroda, koji se prepoznaju i ističu po sve bešćutnijoj bahatosti.

Kako predstaviti Daniela Pintera? Kao elokventnog pravnika, šarmantnog tv voditelja, novinara, glumca, poznatog i neustrašivog borca za prava LGTB zajednice ili kao mušku kurvu?

Pa, ja sam fakat sve to što si naveo – dipl.pravnik, tv voditelj, novinar, glumac, borac za LGBT prava i kurva. Laskave epitete namerno ne ponavljam,zbog urođene mi pristojnosti i skromnosti, mada ti se na njima najsrdačnije zahvaljujem. Kako i ne bih ? Prijatno je to o sebi čuti i pročitati..
Računam, ipak, da je za odgovor u konkretnom vremenu bitno čime se multidisciplinaran čovek u datom momentu bavi, tako da je odgovor : ‘’ Ja sam prostitutka ‘’ sada aktuelan, jer se tim zanatom u ovom periodu intenzivno bavim.

pinter3

Možeš li sebe predstaviti kao čovjeka čvrsto sazdana od duha? Kao „tek tvar od koje građeni su snovi“?

Lepo ovo zvuči. Moj život čine i moje boje, moje ideje, moje sitnice, mašta, moji snovi, naravno. Pragmatični duh, kaljen delimično i tokom studija na Pravnom fakultetu, smatram, uneo je neophodni balans između snova i stvarnosti, mišljenja sam da me ta neophodna doza pragmatizma čuva da ne skliznem u potpuni autizam. Volim da budem koristan, nikad nisam želeo da budem jedan od onih ’’ neshvaćenih umetnika i buntovnika bez razloga ’’, želeo sam da moj bunt bude lako shvatljiv i osnovan, a da rezultati moga rada budu opipljivi uvek u nekom doglednom roku , a ne tek kroz 20, 30, ili više godina, ili posle moje smrti. Duh mi je živ, nemiran, kreativan, otud i toliko različitih zanimanja, kojima sam se bavio. I želeo sam, a i morao sam da ih menjam. Kao otvorenom homoseksualcu, u Srbiji su mi se mnoga vrata zatvarala. Pre, ili kasnije. I onda, kad su mi zabranili da se bavim tv voditeljstvom, počeo sam da radim kao pravnik, kad su mi i to zabranili, posvetio sam se LGBT aktivizmu, modelingu, glumi i prostituciji, kao zanatu i to najstarijem. Zanat je zlatan, naročito u ovakvoj ekonomskoj krizi. Čovek ako je multitalentovan, uvek ima šta da radi.

Kada, kako i zašto si se počeo baviti LGTB aktivizmom?

Delimično sam gore već odgovorio na to pitanje. Zbog progona ,omraze, pa i torture, kojima sam bio izložen zbog svog svojstva, koje nikad nisam krio. Znate, u Srbiji, a verujem i u regionu je dugo bilo dozvoljeno biti homoseksualac, ali na način koji ja nisam želeo da prihvatim. Taj način podrazumeva ćutanje, skrivanje , strah i degradirajući stid. Ni jedan od ovih elemenata mi, međutim, nije u strukturi ličnosti, pa zato ne treba da čudi što sam relativno mlad, već u ranim dvadesevim godinama počeo sa zanimanjem da pratim tadašnju aktivtističku scenu i da se povezujem sa tada aktuelnim srbijanskim aktivistima. Od njih sam učio, sa njima sam se i družio, planirao i realizovao aktivističke poduhvate, ali sam gledao da domaćem aktivizmu vremenom dam i svoj lični pečat, oličen u jednoj specifičnoj teatralnosti, kojoj sam uvek bio sklon. Mislim da se ozbiljne poruke mogu poslati i na jedan zabavan način, smatram da uvek može da bude mesta za neki performans, primer za to je prošlogodišnje obeležavanje Dana sećanja na žrtve transfobije, koje sam organizovao i realizovao u Novom Sadu, po prvi put u istoriji tog grada.

pinter1

Ako sagledaš učinke aktivizma u širem smislu, ne samo LGTB područja, misliš li da vrijedi truda ili se može reći „džaba ste krečili“?

Ako smo džaba krečili, džaba smo krečili zahvaljujući priličnoj inertnosti same LGBT populacije, koja i dalje kao da očekuje da se za njena rodjena prava uvek izbori neko drugi. Ali, ipak je utisak da nismo džabe krečili. Imamo dobre antidiskriminacione zakone, istopolni partneri u susednoj Hrvatskoj dočekali su i Zakon o životnom partnerstvu, transrodne osobe sa svojim problemima takođe , stiče se utisak, dobijaju potrebnu podršku i zaštitu. Sve ovo ide u prilog zaključku da ipak nismo džaba krečili, hvala Bogu.

Koliko karijerizma i licemjerja ima u samom LGTB aktivizmu?

Pretpostavljam da ih ima dosta medju pojedincima i pojedinkama, koji i koje, osim aktivizma, nemaju nikakvu drugu struku, zvanje, poziv, ili zanat. Pošto i sa prirodnim talentima za bilo kakvo kreativno stvaralaštvto loše stoje, prihvatili su ulogu običnih portparola nevladinih organizacija kojima pripadaju, a u kojima imaju formalne i zvučne funkcije predsednika, programskih direktora I sl., a u suštini im se zaduženja svode na to da beskonačno vrte iste, tuđe, suvoparne fraze , kao loše dresirani papagaji, štancuju projekte I statistike za potrebe pravdanja dobijenih sredstava od svojih finansijera, a radi nastavka finansiranja.
To su pravi aparatčici, izašli iz šinjela Titove administracije. Najviše vole papire i miris mastila i pečata, a u svojim redovima rado vide jedino gore i gluplje od sebe. Po principu dobro poznate negativne selekcije. Iz tih razloga sam svojevremeno istupio iz jedne takve srbijanske LGBT organizacije, grozeći se i bljutave političke korektnosti, na kojoj se tamo i dalje insistira, a čije je vreme, smatram, na našim prostorima davno prošlo. Valjda je potrebno da budemo u celini, kao ljudi, korektni, jer šta vredi sama politička korektnost, ako iza nje stoji gomila nekorektnih ljudi, sklonih nekorektnim i još gorim postupcima ?

Možeš li čitateljstvu malo približiti svoje presvlačenje, odluku da postaneš fotomodel kao i odluku da se počneš baviti prostitucijom i sve skupa još javno objelodaniš?

Manjak solidarnosti sa ostalim diskriminisanim grupama u društvu i borba za partikularne interese je takodje problematičan obrazac ponašanja dobrog dela LGBT aktivista. Moje presvlačenje ( cross dressing ) je, na moje veliko zadovoljstvo, afirmisalo trans i CD osobe i kroz umetnost. Jer, novosadski fotograf i leksikograf, Dejan Miloradov, čiji sam fotomodel, prošlog meseca je sa mojim portretima, na kojima sam crossdressiran, osvojio treću nagradu žirija na Konkursu Foto, video i kino saveza Vo jvodine ” Novi Sad i Novosadjani na fotografijama ” povodom Dana grada Novog Sada.
Pitaš i za prostituciju. Seksualni radnici su takodje duboko diskriminisana grupa u nas. Naročito seksualne radnice. Pri tome mislim samo na grupu narodnih prostitutki, u koju i sam spadam. Ne mislim, dakle, na ove državne, što se prodaju pod firmom starleta i koje pružaju usluge vladinim službenicima, koji ih masno plaćaju, jer ih ne plaćaju iz svog džepa, već iz džepa napaćenih gradjana – poreskih obveznika. Kakve crne starlete ? Zna se šta je starleta. Zvezdica, na primer, mlada glumica – debitantkinja, koja je osvojila simpatije publike i slavu preko noći ulogom u svom prvom filmu i sl. Ove naše ‘starlete ‘ , što se ne skidaju sa malih ekrana i sa stubaca štampe su ništa drugo do licemerne, nepoštene, lopovske kurve. I to treba javno da se kaže.
Mi, narodne prostitutke, samo ime kaže, smo poštene, imamo kliznu tarifu, jer naša klijentela je iz redova studenata, radničke klase, kao i poštene inteligencije. Potrebe su svima i svuda iste, ali je standard različit i to treba imati na umu kad se određuje tarifa.
Odluku da se bavim prostitucijom sam doneo lako, jer se valjalo pribeći nekom zanatu, zbog hronične besparice i nemogućnosti zaposlenja u osnovnoj struci. Usput mi se javila ideja da pokrenem inicijativu za legalizaciju prostitucije u Srbiji, za koju smatram da je krajnje vreme.. Planiram da je podnesem određenom telu Skuštine Srbije. Polako pripremam i pravosudni ispit, pa je sasvim moguće da ćete za godinu dana, ili manje, imati pred sobom i novog srpskog advokata. I advokatura je, kad pogledaš, kurvanje, samo u sakou i u rukavicama.

U kojoj mjeri Crkva generira homofobiju?

U neoprostivoj. Crkva je krvni neprijatelj LGBT populacije, a mislim, danas, takva kakva je, i samih vernika. Govorim o crkvi, kao profitnoj organizaciji, jer to ona jedino i jeste.
Njoj odgovara da bude što više primitivnog, neobrazovanog i neemancipovanog sveta, kome bi mogla da prodaje svoju dogmu, a da pri tome njeni poslenici nesmetano rade i uživaju sve ono što vernicima zabranjuju.

pinter5

U vrijeme kad je izrečena, teza Ramba Amadeusa o turbofolku još se mogla smatrati upozorenjem. Jesu li mediji danas bespovratno postali turbofolk i mogu li manji mediji ipak nekako pobijediti mainstream?

Mediji su danas postali smešni. Zahvaljujući internetu, protok informacija je munjevit, selektivnost sve manja, tolerantnost publike na ružne i bizarne, ili informacije, koje predstavljaju očiglednu sprdačinu ,sve veća . Otuda se sa istim zanimanjem i emocijama već, jedni kraj drugih, čitaju članci o poskupljenju struje, pojavi šumskih patuljaka u Timočkom kraju i Suzaninom orošavanju vagine u Vrnjačkoj Banji.
Rambo je, dakle, bio u pravu, ali je i sam doprineo proboju turbo folka, učestvujući devedesetih godina u dva ( koliko je meni poznato ) muzička dueta sa pevačicama iz tog žanra – Svetlanom Arsić u numeri ’’ Niko, niko ’’ i Vesnom Zmijanac u numeri ‘’ Idemo na more ‘’.

Što misliš o znatnoj i očiglednoj radikalizaciji, ponovnom bujanju fašizma i nesnošljivosti u širem smislu?

Na to pitanje sam skoro odgovarao, ponovtiću odgovor, nije na odmet :
Ako bi se balkanski fašizam opet konstituisao i ispoljio, a postoje tendencije da se to desi, tvrdim da bi bio gori od prethodnog (italijanskog, nemačkog i japanskog). Ako je moguće da nešto od prethodnog fašizma bude gore, to bi bio ovaj naš, balkanski. Onaj prethodni je bio nekako organizovan, sistematičan, ‘’ rafiniran ‘’. Sa pravilima svoje morbidne igre. Ovaj bi bio neorganizovan, haotičan, primitivan i bez ikakvih pravila. PAKAO.

Što vidiš kao ideju vodilju prema značajnijem napretku svijesti u ovoj našoj zajedničkoj, velikoj dolini suza?

Pratimo znakove pored puta.
”Što ne prolazi, nije sreća, što ne boli, nije život ” Ivo Andrić
pinter2

Misliš li da nas osim istine bilo što drugo može osloboditi?

Neki bi rekli – smrt. ? Ako je tako, to je razlog više da služimo istini, jer nisam siguran da će lažljivcima I drugim lupežima smrt doneti oslobđenje. Verujem u karmu i kosmičku pravdu. Ona dolazi sama, a za ovozemaljsku se moramo sami izboriti.

Daniele, velika ti hvala na razgovoru. Vrata Kontraportala su za tebe uvijek širom otvorena.

Hvala vama. Ulaziću onda na ta vrata rado I često. Odličan ste portal.

Slobodan Horvatić

Facebook komentari

Slobodan Horvatić

Mene...ako se sete na Dan bezbednosti sete se, ako se ne sete nikom ništa. To je bila moja dužnost da radim. Najveće zadovoljstvo biće mi misao da sam jednog čoveka izveo na pravi put.

Provjeri i ovo

U pulskom logoru

  Pulska tvornica pletene odjeće Pola textile dosada u medijima nije privlačila nikakvu pozornost, a …

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Nužna polja su označena s *

twenty − twelve =