Početna / Istaknuto / Neću da budem intelektualac! Ne želim oko kurca lanac!

Neću da budem intelektualac! Ne želim oko kurca lanac!

intelektualac

 

Znalac. Intelektualac.
Sam je sebi stranac. Kao vanzemaljac.
Znanja punoglavac. S Marsa padobranac.

Tako je svojevremeno pevao hercegnovski, crnogorski, beogradski, regionalni i svetski mega/kilo car Rambo Amadeus. I dodaje još:
Neću da budem intelektualac!
Ne želim oko kurca lanac!
Oću da opalim Vesnu Zmijanac!
Jer Rambo Amadeus je ljubavni znalac.
Pa da vidimo kako tu stoje stvari. Nećemo se baviti Vesnom, a ni lancem. Tema je sasvim drugačija, naime, šta je to intelektualac?
Prvo što se nudi kao logičan odgovor je da je to ‘učenjak’ ili ‘znalac’. U neka stara vremena Aristotel i Platon su najverovatnije znali sve što se u to doba imalo znati, Leonardo za svoje doba, Kant i Hegel za svoje. Međutim fond svetskog znanja se toliko proširio i multiplicirao da već odavno nije moguće sve znati.

S jedne strane, svako može da zna sve, samo ako upita Google i mukotrpno višedecenijsko sticanje znanja pokazuje se kao nekako glupavo. Međutim, nikom se neće priznati da je diplomirao na Googlu. Znači mora se završiti neka visoka škola i da se dobije ćaga s pečatom, dipl. Nešto, da bi se pretendovalo na to ugledno zvanje. Ali to će se smatrati samo nužnim, ali ne i dovoljnim uslovom. Ako neko završi npr Tehnološki fakultet, na smeru prehrane, a potom doktorira na tehnologiji proizvodnje ajvara, šta ćemo s njim? Je li on intelektualac? Da pojačamo tezu: Ako se nađete u društvu svetski priznatog neuro-mikro hirurga, i dođe vam da se userete od strahopoštovanja, skloni ste da mu oprostite što ne zna baš mnogo o Francuskoj revoluciji. Je li on intelektualac?

Prvo što nam pada na pamet je da bi doktor Ajvar i doktor Neuro morali još štošta znati. Ali šta tačno? Obično se smatra da bi to trebalo biti nešto iz „opšte kulture“, iz filozofije, književnosti, istorije, istorije umetnosti, muzike … Dakle, ko ne zna zašto je značajan Dekart, šta je napisao Čehov, ko je bio Trocki, po čemu se razlikuju Mane i Mone osim u jednom slovu, ko je napisao Devetu Betovenovu, po čemu je značajna Francuska a po čemu Oktobarska, najbolje mu je da ćuti u društvu.

Tu nedavno na Filozofskom fakultetu u Beogradu na kvalifikacionom ispitu iz opšte kulture od mogućih 30 bodova ni jedan kandidat nije imao više od 23. Pokušao sam da rešim test i ostao na vrlo skromnih 17. Nisam znao odgovor na pitanja: Šta ne može da nastane iz reakcije H2SO4+NaOH?; Gde se nalazi Ortov oblak?; Ako se oko trougla opiše kružnica i njegova najduža stranica odgovara prečniku, a visina normalna na tu stranicu poluprečniku, koliki je ugao CAB?; Pa dalje: Ako oročite novac u junu na mesec dana, ali umesto da vam kamata bude 100% na kraju meseca, vama se deo kamate od 1/43200% (43200 je broj minuta u junu) uračunava svakog minuta, tako da se u svakom narednom minutu kao osnovica uzima ukupan iznos iz prethodnog minuta. Koliko puta će se otprilike povećati vaš kapital za mesec dana? Da ne dužimo: reč je o broju e ≈ 2,71828 18284 59045 23536 02874 71352…

Eeee … pa je to sad korisnije znati nego odgovor na pitanje, koji sam btw. takođe na svoju sramotu promašio, a to je da je čuveni francuski slikar Anri Matis jedan od osnivača fovizma.

Nisam znao ni odgovor na neka druga pitanja, koja bi, valjda, trebalo da znam: U kom američkom gradu su dva puta održane zimske olimpijske igre? I „koje je najveće jezero pijaće vode u Africi“. To sam lako oprostio sebi, jer čas posla mogu da proverim, ali kad sam pogrešno odgovorio na pitanje: Ko je napisao knjigu Staklena menažerija? Malo sam se zabrinuo, jer ako se nađem u nekom finom društvu i ako se povede razgovor o ulozi Tenesi Vilijamsa u američkoj književnosti i njegovom uticaju na … šta onda?

Čini se da je teško opredeliti fond znanja koji bi bio relevantan. Ali iza toga ide još važnije pitanje, a čemu to znanje zapravo služi? Zamislite nekog ko je živa enciklopedija i koji SVE ZNA. Je li on intelektualac? Neko bi mu to odmah priznao, ali bi se našli i oni koji bi upitali: a čemu njemu to znanje služi? Tu smo vrlo blizu jedne plodne teze, da ako to znanje koristi da bi napravio neku novu sintezu, proizveo neko novo znanje, onda je ozbiljan kandidat. Tako je svetsko znanje zapravo i napredovalo jer su se stvarale nove sinteze i probijali horizonti za koje je neko smatrao da su ograničavajući. To je nešto što je teško osporiti, da je bitna osobina intelektualca kreativnost. Ali, ipak ne tako da se umesto jedne vrste ajvara, smisli neki bolji. Pa čak i ako je taj napredak bitno značajniji, da se u hirurgiji ne mora više otvarati grudni koš, lobanja, abdomen, to je genijalni intelektualni napredak, ali taj neko što je to smislio ne mora biti, čak obično i nije intelektualac. Pa šta je dođavola taj prokleti intelektualac?

Intelektualcem se takođe, u najvećoj meri smatra neko, ko će na bilo kom soiréeu, o bilo čemu da se povede reč, imati šta da kaže, a najomiljenije teme su o Frojdu, Jungu, Dostojevskom. Visoko su rangirane vrste kubanskih cigara, duvana za lulu, sorte vina i pasmine konja. Čik se uključite, iako ste činjenica znalac! Izaberite da zastupate bilo šta i oni će oponirati bilo čemu. Opšta formula glasi: da, ali.

Mene su rado primali u ta društva lekara, psihijatara, advokata … sve dok mi se jednom, na jednom rođendanu, nije potpuno smučilo, pa sam nagovorio jednog druga, a on je baš taj koji sve zna, da naglas, što glasnije, otpevamo: Čoban tera ovčice, lakoj lane, diridiri daneee, onako najgorim pištećim glasom. I svi su pobegli. Sledeće godine me nisu zvali na rođendan.

Jednom sam pitao svog profesora etike: Boga ti Sveto, bio si na toliko tih međunarodnih simpozija, da li se desilo da si nekada nekog u nešto ubedio? Nikad, kaže on, ali mi se zato desilo da jedan koji mi je na jednom skupu žestoko oponirao, je na drugom skupu zastupao to čemu se prethodno protivio. To je znači taj „kritički intelektualac“ koji ne samo da zna da napravi bolji ajvar, nego sve zna najbolje, sve zna da ispravi i popravi. A u stvari prevarant. Samo bi da mazne najbolju žensku na simpozijumu, ili u društvu.

Znalac. Intelektualac. Činjenica znalac.
A ne zna iskopat’ šanac! – Opet dovikuje Rambo.

Ima još jedna dimenzija: intelekualac mora biti društveno angažovan. I stvarno se neki angažuju, ali začuđujuće, na potpuno suprotnim stranama društveno – političkog spektra. To posebno važi za sociologe, politikologe, pravnike, društvenjake … A iste su knjige čitali i iz istih izvora crpli svoje znanje. A možda su neke izvore birali, a druge zaobilazili. Pa onda nisu pošteni, aaa? A intelektualci su! Poštena i nepoštena inteligencija …

Znalac. Intelektualac.
Sam je sebi stranac. Kao vanzemaljac. – Dosta bre Rambo!

I evo skoro da sam završio tekst i vidim da nisam odgovorio na temu. Pročitam ga letimice i vidim da je to jedno obično zbrkano poluintelektualno trućanje. Komotno sam mogao i sasvim suprotno da pišem. I zato ću zaključak da prepustim svom dragom prijatelju Rambu:

Stranac. Intelektualac.
Neću da budem intelektualac!
Ne želim oko kurca lanac!
Oću da opalim Vesnu Zmijanac!
Jer Rambo Amadeus je ljubavni znalac!
Znalac. Intelektualac. Činjenica znalac.
Ne zna iskopat’ šanac!


Facebook komentari

Kontra Portal

Portal svih onih koji žele nešto reći!

Provjeri i ovo

SRP Konferencija za medije: Porezna reforma

Porezna reforma Dugo najavljivana i pripremana porezna reforma neće i ne može riješiti egzistencijalne probleme …

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Nužna polja su označena s *

fifteen − nine =