Početna / Istaknuto / Od zemlje za ljude do zemlje za kapital

Od zemlje za ljude do zemlje za kapital

kapitalizam

 

Piše: Maja Solar

Priča o zemlji, koju bi ispričao bilo koji ”modernizator” svog vremena koji se kune u oslobađanje produktivnosti, individualne slobode i ekonomskog progresa koji izviru iz neprikosnovene i maltene svete institucije privatnog vlasništva, mogla bi da ide ovako: jednom davno bili su neki koji su ogradili zajedničku zemlju. Oni su bili nosioci progresa, jer neprivatizovano zemljište je bilo jalovo, neraskrčeno ili ne-toliko-produktivno, baš zato što navodno niko nije imao interesa da ga poboljšava, unapređuje i obrađuje dok nije postalo njegovo, privatno. Bili su naravno i oni koji su se tome protivili, u toj vrsti literature su predstavljani kao kočničari progresa. Svi oblici zajedničkog vlasništva su prikazani kao oblici vlasništva koji koče uvećanje produktivnosti i ne oslobađaju kreativne energije preduzetništva.

U toj priči jedni su, dakle, marljivi, štedljivi i preuduzimljivi, dok su drugi lenji, rastrošni ili naprosto nezainteresovani za poboljšanje zemljišta, a možda se samo nisu prvi dosetili da prigrabe za sebe ono što je bilo zajedničko. Ovi prvi su, navodno, svojim radom, zalaganjem i štedljivošću nagomilali bogatstvo, dok su ovi drugi ostali bez ičega i bili primorani da prodaju vlastitu radnu snagu. I tako je nastao kapitalizam…

Naravno, ako nam nije stalo do ispredanja mitskih priča, onda se moramo okrenuti istoriji i videti da je stvar bila stravično surova. Narativ o prvobitnoj akumulaciji ispričan kao moralna fabula o vrednima i dosetljivima naspram lenjih i nepreduzetnih predstavlja slikovito opravdanje kapitalističkog režima vlasništva. Ali, realna istorija pokazuje da je stvar bila daleko od idile i da je zapečaćena silom, brutalnošću i nezapamćenim nasilnim izvlaštenjem velikog dela stanovništva. Ideolozi svetog prava privatnog vlasništva prikazuju istoriju kapitalizma zasnovanu na vrednoći, radinosti, štedljivosti i povećanju proizvodnosti rada, dok istorija zapisuje ograđivanja, proterivanje, eksproprijaciju stanovništva, pljačkanje i ubijanje, strahovito siromaštvo i glad. Kapitalizam je nastao u krvi i nasilju.

Zemlja nije uvek bila roba

Nekada zemljište nije bilo sredstvo za eksploataciju tuđeg rada, već egzistencijalna osnova za one koji ga obrađuju. Pre kapitalizma zemlja nije bila roba, jer je suštinski bila izvan tržišnih odnosa (extra commercium) i predstavljala je izvor samoodržanja. Viškovi proizvoda su se prodavali na lokalnom tržištu (na osnovu sasvim drugačijih tržišnih načela od onih koja će nastati sa kapitalizmom), ali je poljoprivreda uglavnom bila orijentirana na proizvodnju upotrebnih vrednosti.

Raspodela zamljišta se utvrđivala na osnovu različitih složenih sistema koji su često uključivali načela uzajamnosti, darežljivosti, preraspodele, skladištenja za zajedničke potrebe. Zemlja se delila i prema načelima srodstva, susedstva, vere, veština i zanata…, ali nikada pre kapitalizma zemlja nije bila izolovana od ostalih društvenih odnosa i u potpunosti komercijalizovana. Pored različitih oblika kolektivnog vlasništva, postojalo je i privatno vlasništvo (dakle, ono nije specifičnost kapitalizma), ali privatna svojina nije bila dominantna i isključiva forma vlasništva, vezivala se najpre za pravo upotrebe, uživanja plodova i raspolaganja stvarima.

Cilj pretkapitalističkog zemljovlasničkog režima nije prvenstveno bilo bogaćenje, već samoodržanje, samoreprodukcija individue kao člana zajednice. Kapitalistički oblik privatnog vlasništva pak pretpostavlja klasno raslojavanje koje omogućuje, s jedne strane, da se nečije vlasništvo pojavi kao privatno, apsolutno, isključivo i kao izvor iz kojeg se crpi višak vrednosti i stvara bogatstvo, i, s druge strane, da postoji klasa onih koji su pravno-ideološki ‘’vlasnici’’ sebe samih, odnosno sopstvene radne snage, ali su zapravo lišeni vlasništva nad sredstvima za proizvodnju.

Odvajanje rada i vlasništva je osnovna pretpostavka kapitalizma, a ovo odvajanje je započeto u agrarnoj oblasti – odvajanjem poljoprivrednika od zemlje, te transformacijom zemlje od sredstva samoreprodukcije do sredstva koje postaje podređeno kompetitivnoj prinudi tržišta.

Jesu ili ovce pojele ljude ili ih je pojeo novi režim vlasništva?

Kapitalizam je nastao kao reakcija na otpor ljudi koji su se borili protiv feudalnih odnosa. Odbijajući stravične uslove kmetskog rada, te organizujući seljačke ratove i ustanke, seljaci su naterali vladajuće slojeve da nametnu vlastite uslove na drugačiji način. To znači da je odgovor na tkivo raznovrsnih borbi mogao biti i drugačiji, i da je kapitalizam nastao slučajno.

Proces ograđivanja (enclosure), započet u Engleskoj od 14. veka, je bio uvertira i jedan od ključnih uslova agrarne reorganizacije. Kao prisvajanje različitih formi zajedničkog zemljišta i pretvaranje u privatno vlasništvo, on nije bio samo jedan istorijski događaj, već se radilo o talasima procesa ograđivanja. Napad na običajna prava i forme zajedničkog vlasništva uslovio je ekstremne oblike izvlaštenja seljaka, depopulaciju ruralnih oblasti i pauperizaciju ogromnog broja stanovništva. Neposredni poticaj za ograđivanje zajedničkog zemljišta svakako je bio i razvoj ovčarstva, ali nisu samo krupni ovčari i farmeri bili učesnici u ovoj epohalnoj eksproprijaciji, bio je to i srednji sloj slobodnih seljaka maloposednika jeomena (yeomen). Čak je i Tomas Mor, koji je krik da su ‘’ovce pojele ljude’’ sačuvao za literarnu fikciju o Utopiji, bio jedan od učesnika u procesu ograđivanja.

Sa prvim ograđivanjima uništava se kolektivno vlasništvo ruralnih zajednica i ukida se sistem otvorenih polja (open-field system) kojima su seljaci imali pristup. Opštinska zemlja, polja i livade za ispašu životinja, šume u kojima se moglo loviti i skupljati drvo, jezera, ribnjaci – različita zajednička dobra su bila neophodna za preživljavanje sitnim vlasnicima, kao i bezemljašima, a zajednička svojina je imala i društvenu funkciju. ‘’Pored toga što su ohrabrivala kolektivna odlučivanja i saradnju, zajednička dobra su pružala materijalnu osnovu za procvat seljačke solidarnosti i društvenosti. Sve svetkovine, igre i skupovi seljačke zajednice odigravale su se na zajedničkoj zemlji.’’
Ostavši bez mogućnosti korišćenja zajedničkog zemljišta, ogromna masa ljudi je osiromašila, postala gladna i prisiljena da prodaje svoju golu radnu snagu ne bi li preživela.

 

kapitalizam1

 

Drugi talas ograđivanja tokom 18. i 19. veka je imao ubrzani karakter i osnaženje u sistematskom provođenju od strane države. Sitni posednici se sve više istiskuju, a vlasništvo se koncentrira u manje ruku velikih zemljoposednika. Ekonomski pritisci kompeticije prisiljavali su učesnike u proizvodnji na trku u redukciji troškova proizvodnje, na uvećanje i intenziviranje produktivnosti. Tako su se polarizovale grupe onih koji nisu mogli opstati u toj trci, jer nisu imali dovoljno velika sredstva i početni kapital da bi mogli konkurisati onima koji su to imali, i onih koji su imali početne uslove za daljnju ekspanziju proizvodnje. U procesu transformacije vlasničkog režima nastaju nove grupe vlasnika: zemljovlasnici, potom oni koji kupuju radnu snagu koja im stvara višak vrednosti (vlasnici kapitala) i oni koji su lišeni vlasništva i prinuđeni da prodaju vlastitu radnu snagu za nadnicu (‘’vlasnici’’ radne snage). Nestaju manji farmeri-zakupci (tenants), a opstaju samo oni koji su mogli izdržati povećanje zakupnine.

Kapitalizam se, dakle, najpre uspostavio vanekonomskom prinudom – golom silom, krvavim zakonodavstvom i drugim političko-pravnim mehanizmima koji su omogućavali i podupirali proces izvlaštenja siromašnijih slojeva stanovništva. Nezaposlenost, nerad, skitničenje i siromaštvo počinju da se kriminalizuju, što je svoje brutalno obličje dobilo u engleskim zakonicima. Disciplinovanje radne snage je bilo dopunjeno i merama polnog nadzora i regulacije kojima se žene podstiču na reprodukciju radne snage, te sve više potiskuju u sferu kuće.

Dalje je pritisak kojim se raslojavalo društvo vršila ekonomska prinuda. Agrarni sektor se održavao na osnovu sve veće produktivnosti i zavisnosti od tržišta, a seljaci su bili prinuđeni da proizvode kompetitivno, a ne samo kupujući jeftino i prodajući skuplje. To dakako ne znači da su vanekonomski aspekti prinude sasvim iščezli, već da oni u kasnijem razviću kapitalizma naprosto nisu dominirali. Sve veća beda poljoprivrednih radnika i radnica od tada ne prestaje.

Rast – za koga?

Priču o pretvaranju zemlje u robu grubo utilitarističko stanovište prikazuje kao proces poboljšanja inače protraćenog zemljišta, potpuno zanemarujući katastrofalne posledice društvenog raslojavanja i izmeštanja ljudi iz njihovih prebivališta. Tehnike ‘’poboljšanja’’ i ‘’rasta’’ su donosile korist samo nekima, nauštrb uništenja čitavih ruralnih zajednica i poljoprivrednog komunalizma. Optimistična pričica kaže da je ogromno bogatstvo nastalo radom i uspešnom poslovnošću, a zapravo se gomilalo otimanjem i prinudama. Tako je odbrana privatnog vlasništva postala pojednostavljen i uobičajen refren omiljene muzike svih onih koji su pokušavali uveriti ostale kako bilo koji oblik kolektivnog vlasništva vodi u propast, dok se model privatnog vlasništva, od kojeg su samo oni imali koristi, obogotvoruje i prikazuje kao nužno.

Rast je religija kapitalizma i dan danas. No, baš kao i na početku kapitalizma, tako i danas – zajedno sa ekonomskom ekspanzijom paralelno raste i siromaštvo najvećeg broja stanovnika. Zemlja može proizvoditi za kapital tako što proizvodi sve veće nejednakosti, rast je onda uvek samo rast za neke. Zemlja od početka nastanka kapitalizma nije prestala da se koncentriše u malo ruku sve bogatijih zemljoposednika i tajkuna, osiromašujući ogroman broj ljudi sa malo ili nimalo poseda – koji nemaju nikakve šanse u utakmici sa ovako postavljenim pravilima…

Ipak, i danas postoje ‘’modernizatori’’ i reformatori koji mašu ciframa, statistikama i procentima kojima računaju poboljšanje i rast. Njihov rast je uvek rast na štetu najvećeg broja seljaka.
Priča se dakle, i dalje surova, nastavlja i danas.

Objavljeno na stranicama gerusija.com i masina.rs

 


Facebook komentari

Kontra Portal

Portal svih onih koji žele nešto reći!

Provjeri i ovo

SRP Konferencija za medije: Porezna reforma

Porezna reforma Dugo najavljivana i pripremana porezna reforma neće i ne može riješiti egzistencijalne probleme …

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Nužna polja su označena s *

two × four =