Početna / Svaštarnica / Poslednja knjiga poezije/2

Poslednja knjiga poezije/2

poezija1

 

 

Jovica

 

 

 

 

 

 

Bol

uzaludne poruke optimizma,
reči učmale dosade,
lica unakažena mržnjom,
vreme koje ništa nije promenilo.
grad bez svetla

I ljudi bez srca,
hiljadu poza,
jedna igra,
bežim u nepoznato,
ogroman je bol u meni.

ništa više tu ne postoji
čak ni  snovi nisu moji,
reči, pokreti,
osmesi,
besciljna tumaranja,
iskrivljena nadanja,
bežim u nepoznato,
ogroman je bol u meni.

 

poezija

 
Dubravku

iza tebe ništa.
ispred tebe, ništa
i nikog pored tebe,
samo duga,
preduga patnja
koja grize iznutra
sve dok bol
ne postane navika.
znaš, da ne možeš
da se oslobodiš,
vidiš da srećnog
izlaza tu nema.
iako su ti reči
davno pod jezikom
nestale,
odnekud pronađeš
zrno snage
da pitaš, sebe,
nekog, ko možda još čuje.
kada bih se ubio,
kada bih pucnjem jednim
svoju misao zaustavio,
kada bi moj svet stao,
naglo, odjednom,
da li bih ja to hrabar bio,
ili pak još jedna kukavica u nizu?
kada bih se ubio,
da li bi me neko
makar mrtvog voleo,
makar malo,
makar kratko?
da li bi se neko
mog imena setio?
moj mrtvi prijatelju,
ako me možeš čuti, znaj,
ništa se promenilo nije.

Pustoš

vidi kako se ruši
kuća sazdana snovima.
u jednom mahu nestaju
sve godine nadanja,
sve godine stvaranja,
sve godine življenja.
ostaju ruševine samo,
pustoš tu u nama,
bez glasa,
bez otkucaja,
bez volje.

 


Facebook komentari

Kontra Portal

Portal svih onih koji žele nešto reći!

Provjeri i ovo

Krleža o susretu na mostu…

  Facebook komentari

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Nužna polja su označena s *

four × 3 =