Početna / Svaštarnica / Poslednja knjiga poezije/3

Poslednja knjiga poezije/3

poslednjaknjiga poezije3

 

Jovica

 

 

 

 

 

Iza kraja

samoća razara um,
smerno, polako,
tiho,
no nikad ga ne uništi
do kraja,
uvek ostaje deo
koji se nada,
deo, iza kraja.

 

Nek san bude

sanjaj dušo moja,
san je
najlepši poklon života.
sanjaj sebe kao boga,
u tom beskrajnom prostoru
budi sva svoja.
ah, bolesna dušo moja,
nek’ san bude lek tvog bola,
nek’ san bude,
dušo moja.

poslednjaknjigapoezije3

 

 

Zrno prašine

svaka reč povezana
sa još nekom rečju
usklađena u misao
i poruku,
potpuno je nevažna
kao i poruka
koju zajedno čine
i nose.
svako ko očekuje
da u tom nizu reči
sebi utehu nađe
ili da mu se put
kojim ide osvetli
u dubokoj je zabludi.
tako i ove reči
koje pišem
i poruka koju šaljem
ništa ne vrede,
jer ja sam
kao i vi,
zrno prašine
što vetar nosi.

 

 

 


Facebook komentari

Kontra Portal

Portal svih onih koji žele nešto reći!

Provjeri i ovo

Krleža o susretu na mostu…

  Facebook komentari

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Nužna polja su označena s *

3 × 3 =