Početna / Svaštarnica / Poslednja knjiga poezije/8

Poslednja knjiga poezije/8

jovica8
Jovica

Tišina

toliko sam puta dozivao
smrt da me izbavi,
toliko puta padao na kolena
i molio.
samo je tišina odgovorila,
razumela,
bila jedini prijatelj,
samo tišina je
jecala sa mnom
spuštajući glavu od umora,
samo tišina,
samo njen glas sam čuo,
i tako, godinama.

 

Neko

tamo negde
postoji neko
da ne bih bio sam
na čitavom svetu tamo negde,
taj neko
znam da postoji,
samo je prokleto daleko.

Hodam

hodam,
govorim,
otpozdravljam,
dišem,
ali ne nalazim se nigde,
ne postojim.
ovo vreme nije moje.


Facebook komentari

Kontra Portal

Portal svih onih koji žele nešto reći!

Provjeri i ovo

Krleža o susretu na mostu…

  Facebook komentari

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Nužna polja su označena s *

16 + 3 =