Početna / Intervjui / Požarevac: Budi li se istok i zapad?

Požarevac: Budi li se istok i zapad?

pozarevac222

 

pozarevac111

 

Ovih dana primijetio sam jednu, cinično bi se moglo reći – anakronu inicijativu. Nešto kao da iz današnje perspektive na ulici gledamo commediu dellarte. Na pločniku je malen stol, oko njega okupljeni neki ljudi koji prikupljaju potpise za, zamislite, peticiju koju će poslati u Ministarstvo rada i socijalne politike te u ostale nadležne institucije, ne bi li tako, zamislite sad ovo, upozorili na težak, gotovo robovski položaj radnika u Požarevcu i Srbiji, prvenstveno u privatnom sektoru. Dakako, ni u ostalim bivšim republikama Jugoslavije stanje nije puno bolje. Jesmo li zaista dotakli dno kad se naočigled svih brutalno krše čak i zakonski zagarantirana prava, a znamo da su i ta prava – čak i kad bi se dosljedno poštivala – na rubu ponižavajućeg odnosa spram radnika, i jesmo li dotakli i dno ispod dna kad nam potraživanja očajnih, obespravljenih i izigranih radnika djeluju već kao sasvim uobičajene vijesti?
U sličnim inicijativama je zanimljivo da pobuđuju vrlo malen interes ljudi kojih se to ( trenutno!) ne tiče, no u ovom slučaju čini se da nije tako. Okupljeni u inicijativu nisu poduprti nekom političkom opcijom, nema ideološkog trasha i ikonografije, strategija je da se kreće od konkretnih problema koji su “sad i ovdje”, i čini se da iz tog razloga imaju sve veću podršku.
O tome sam postavio nekoliko pitanja svom prijatelju Jovici Živanoviću, jednom od pokretača inicijative.

S.H. Jovice, dobra večer! Što je inicijativa Pozarevac na facebooku, kako je nastala i koga vi uopće predstavljate? Zašto je u nazivu grada “z” umjesto “ž”?

J.Ž. Dobro veče svima. Pozarevac na FB je nastala kao i bila koja grupa na facebooku sa ciljem da spoji ljude. Kasnije smo krenuli sa određenim građanskim inicijativama, sadili cveće po rupama na putu kako bi nadležne naterali da ih zakrpe, kada smo videli da nam je to uspelo, jer su upravo putem i redosledom kojim smo mi prošli rupe bivale zakrpljene, shvatili smo da možemo učiniti još mnogo toga dobrog za naš grad i sugrađane. Mi predstavljamo nas, građane grada u kojem živimo, ne samo predstavljamo, mi smo građani i sve nas je više, u početku je grupa brojila jedva petstotina članova a danas nas ima skoro trinaest hiljada. Ovo Z umesto Ž je samo zbog tastature u trenutku nastanka, nismo posle to hteli menjati.

S.H. Budući da su slične inicijative, koliko vidim, pretežno političkog karaktera, jer u konačnici uvijek i politika stoji iza nekog problema, kakva je ideološka, pozadinska struktura vaše grupacije?

J.Ž. Članovi same grupacije se po političkim stavovima razlikuju. Pošto mi ne možemo mnogo uticati na politiku svoje države, dogovorili smo se da se pitanjima na koja ne možemo dati rešenja i ne bavimo, delujemo lokalno, pokušavamo pomoći realnim ljudima, ljudima koje srećemo na ulici sa kojima razgovaramo. Tako smo sakupljali pomoć onima kojima je bila neophodna, hrana, ogrev, šporet, garderoba… Tako smo uticali da se smanje cene vode u gradu koji leži na tri reke a tri meseca nije imao pijaću vodu, sakupljali i pomogli u organizaciji prikupljanja novca za bolesne, delili paketiće siromašnoj deci za praznike… Visoku politiku smo prepustili visokim ljudima. (ha, ha, ha…)

 

pozarevac333

 

S.H. Očekivao sam sličan odgovor. Možda se u ovakvom pristupu i krije ključ rješenja teške hipokrizije koja nas je zahvatila? Misliš li da su ljudi ipak, razočarani takozvanom visokom politikom, pomalo počeli shvaćati da im je znatno važnije tko im je gradonačelnik nego tko je ministar, da je važnije što jedu i piju nego tko je što i kome rekao u EU parlamentu? Hoću reći, jesmo li ipak više počeli razmišljati prema onoj gandhijevskoj “pomozi jednom čovjeku i pomoći ćeš cijelom svijetu”? Pa čak i ako se radi o ovako kompleksnim problemima brutalnog kršenja radničkih prava, za što, kao što vidim, pokrećete peticiju?

J.Ž. Mislim da jeste tako. Nemamo mi moći, sve su učinili da to tako bude svojim uticajem, na prosvetu gde decu još u vrtiću uče da ne mogu misliti svojom glavom, da se moraju ponašati u okviru pravila koje je neko drugi odredio, preko medija na koje imaju apsolutni uticaj, da ako vam je u školi promaklo to da morate biti deo sistema, televizija i štampani mediji će vas svakodnevno time zatrpavati; vulgarnostima, glupostima, morem nekakvih nevažnih vesti na prvim stranama, svi smo ponosni jer pripadamo narodu kojem pripadamo, a nemamo novca u džepu ni za pola kila hleba. Ponosom ćemo to zaboraviti. Da, budimo se iz tog košmara, sve više i više i sve nas se više boje, ovde su sada i dva čoveka već vojska. Ako ne možemo doći do glave, sasecimo im noge. Kada brinemo o sebi, brinemo i o nama.

S.H. Što se konkretno traži u peticiji i kakav je zaista položaj radnika u Požarevcu i Srbiji?

J.Ž. Radnici su u nezavidnom položaju, pogotovo oni koji nisu u javnom, državnom sektoru. Nevidljivi su za institucije sistema, ne postoje, nemaju prava na plaćeni godišnji odmor, nemaju osmočasovno radno vreme, topli obrok, plata je mizerna ispod časti čoveka…. Svi to znaju i svi ćute. Dosta nam je toga.
Pokretanjem peticije zahtevamo da inspekcija rada počne raditi svoj posao, ne želimo ulaziti u to da li im je do sada bilo svejedno, da li nisu smeli, da li im je tako rečeno, da li je neko vršio ma kakav uticaj na njih, samo hoćemo da se sa tim odmah prestane. Radnici su obespravljeni u svakom pogledu, ovde se ne poštuje zakon, da ne govorimo o tome da ni sam zakon nije na strani radnika, sudbina radnika nikoga ne zanima.

 

pozarevac444

 

S.H. Ako sam dobro shvatio, vaša strategija je konkretno rješenje za problem koji je “sad i ovdje”, bez ideološko-svjetonazorskih mudrovanja. Naravno da je bez takvih okvira nemoguće urediti društvo, ali misliš li da ovakav pristup može biti iskra koje će zapaliti svijest?

J.Ž. Radnici nam prilaze, potpisuju, pričaju nam svoju muku nemaju kome drugome, malo se toga ima izgubiti kada ništa nemaš, kada si rob i roba u društvu u kojem je novac najtraženiji proizvod. Ima nade, verujemo u to, ipak smo svi mi još uvek ljudi, koliko god smo uplašeni, ucenjeni, demoralisani, imamo odnekud još neke snage koja možda dolazi i iz inata.

S.H. Jovice, hvala ti na razgovoru i informacijama. Želim vam sve najbolje i uspjeh u vašim plemenitim namjerama!

J.Ž. Hvala vam na podršci dragi prijatelji.

Slobodan Horvatić

Facebook komentari

Slobodan Horvatić

Mene...ako se sete na Dan bezbednosti sete se, ako se ne sete nikom ništa. To je bila moja dužnost da radim. Najveće zadovoljstvo biće mi misao da sam jednog čoveka izveo na pravi put.

Provjeri i ovo

Dvije ravnopravne Hrvatske, antifašistička i blajburška

  Možete li zamisliti da neki njemački novinar od imena, u novinama od imena, onda …

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Nužna polja su označena s *

7 + twelve =