Početna / Intervjui / Salon Nepotkupljivih: Vladan Jeremić i Rena Rädle

Salon Nepotkupljivih: Vladan Jeremić i Rena Rädle

 

Umjetnički par Vladan Jeremić i Rena Rädle su tijekom listopada boravili u Zagrebu na umjetničkoj rezidenciji u organizaciji BLOK-a, i nakon toga se vratili u Srbiju, da bi Vladan Jeremić odmah po povratku u Beograd prilikom umjetničke akcije bio direktno izložen državnoj represiji i ugrožavanju slobode umjetničkog izražavanja. Naime, u okviru projekta Salon Nepotkupljivih kojeg provodi sa Renom Rädle, Tonyjem Maslićem i Nikolom Radivojevićem, a koji ima za cilj da na umjetnički način prekine s navikom javne šutnje o stanju u kulturi i umjetnosti, umjetnik Vladan Jeremić je organizirao umjetničku akciju na novoj stazi od Ušće shopping centra do Muzeja suvremene umjetnosti. Ponovo otvorenje Muzeja savremene umjetnosti uslijedilo je nakon 10-godina rekonstrukcijskih radova, a režimski mediji u Srbiji gotovo uopće ne spominju incident kojim se umjetnicima pokušala osporiti sloboda umjetničkog izraza, i to prilikom otvaranja institucije koja bi za to trebala imati barem – razumijevanja. Umjetnička akcija je bila organizirana na način da su posjetioci bili pozvani da postanu «sendvičmen» da stave masku koja podseća na lik predsednika Srbije Aleksandra Vučića, kao što su to činili umjetnici Vladan Jeremić i njegovi kolege. U drugoj akciji koja je nakon sat vremena usledila, jedan od umjetnika, Uroš Jovanović, pokušao je ući u muzej s uokvirenom fotografijom Aleksandra Vučića. Nakon što je prvo Vladan Jeremić priveden zbog maske i flajera, Uroš Jovanović je priveden sat vremena kasnije pod izlikom da vrijeđaju instituciju predsjednika. Kako je šutnja u kulturi i umjetnosti (a i u drugim poljima javnog života) nešto što pritišće ne samo susjednu nam državu, već i hrvatsku “wanna-be” republiku (dovoljno je pogledati što se upravo događa u Muzeju turizma u Opatiji gdje Gabrijela Krmpoitić Kos, nakon sličnog nasilja kojeg je provodila u KIC-u, nastavlja mobbingirati zaposlenike ustanove u kojoj je, nekom čudnom odlukom trenutne ministrice kulture Nine Obuljen, namještena kao ravnateljica), odlučili smo porazgovarati sa Renom i Vladanom o situaciji u kojoj se nalaze nakon ovog nemilog incidenta.

 

 

Rena i Vladane, počnimo ispočetka. Što je Salon Nepotkupljivih?

 

Rena i Vladan: Salon Nepotkupljivih je incijativa nas nekoliko umetnika, a zanimaju nas  nepotkupljive pozicije i njihove umetničke manifestacije. Salon se ne bavi (ne)potkupljivošću u okviru kategorije morala, nego upravo osvetljavanjem razmera potkupljivosti, prekidima ćutanja i intervencijom u polju medija i kulture, koja dovodi u pitanje korupciju u ovoj sferi. Salon je počeo sa organizovanjem umetničke intervencije ispred Muzeja savremene umetnosti u Beogradu (MSUB) a kasnije sa razgovorom povodom objavljivanja četvrtog broja ArtLeaks Gazette i izložbom u Magacinu na pomenute teme. Ukratko rečeno, Salon Nepotkupljivih okuplja sve one radnice i radnike u kulturi, kao i sve one umetnike i umetnice koji odolevaju preovlađujućem trendu potkupljivosti. Pokrenuli smo celu priču postaviviši pitanje «da li je nepotkupljivost moguća u okruženju u kojem se tvrdi da sve i svako ima svoju cenu?» Nepotkupljive pozicije pokušavamo da pronađemo izvan mišljenja našeg okruženja kao takozvanog „VU-totaliteta“. Praksa nepotkupljivosti je u protivurečnosti sa realnim (ovde se realno definira kao buržoaski konstrukt). Salonom Nepotkupljivih se kritikuje oduzimanje prostora i glasa umetnicima i umetnicama u Srbiji. Za nas je «biti nepotkupljiv» protestni stav, izražen nasuprot igri moći sa oduzimanjem i davanjem, koju diktira blok na vlasti.

 

– Što se točno dogodilo 20. oktobra?

 

Rena i Vladan: Nakon što je pod sumnjivim i još uvek neobjašnjenim okolnostima, glavna zgrada MSUB-a bila 10 godina zatvorena, prvi dan nakon otvaranja tog muzeja koje je trajalo 7 dana 24 časa, Nepotkupljivi su izveli prvu umetničku intervenciju u okviru našeg Salona. Intervencija je izvedena na novoj stazi od Ušće shopping centra do muzeja, posetioci su bili pozvani da nose papirne maske koje podsećaju na lik predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, pri čemu su dobijali letke na kojima je bila fotokopirana samo slika sendviča. Publika je uglavnom pozitivno reagovala na tu akciju, shvativši je kao vizuelnu metaforu strukturne situacije u kojoj živi većina građana Srbije. Nakon završetka, na ulazu samog muzeja, obezbeđenje je oduzelo iz cegera materijale posetiteljki, koja je rekvizite umetničkog performansa i dalje nosila sa sobom i privelo je policiji na legitimaciju. Drugom posetiocu, kustosu iz Danske, je nađena knjiga sa crtežima u torbi. Obezbeđenje je isčupalo jedan od crteža, bacilo ga u kantu i privelo gosta na legitimaciju. Iako je stajao sa strane, Vladan Jeremić je kao organizatora salona, prišao obezbeđenju, da bi saznao o čemu se radi. Obezbeđenje ga je prijavilo policiji koja ga je odmah legitimisala, pretresla i oduzeti su mu flajeri sa najavom dešavanja Salona Nepotkupljivih i drugi rekviziti, i rekli su mu da ga moraju privesti u policijsku stanicu na dalje ispitivanje. Pored uhapšenog umetnika i policije su prolazili ambasadori, kustosi MSUB i kulturna elita Srbije, koja je hitala na koktel prijem u restoran “Top of the Hub” u Ušće Business Center, gde su se kao glavne zvezde očekivali srpski političari i estrada. Među njima su bili Zoran Erić, Dejan Sretenović (kustosi iz MSUB), zatim Suzana Vuksanović i Nebojša Milenković (kustosi MSUV, Novi Sad) i Nikola Šuica, kustos ovogodišnjeg srpskog paviljona u Veneciji i profesor Fakuleta likovnih umetnosti, koji su izjavili policiji da je privedeni beogradski umetnik koji izvodi svoju akciju, da on nema loše namere i da trebaju da ga puste. Novinarka Vesna Milosavljević iz SEEcult.org i teoretičar Dušan Grlja su takođe dali podršku Vladanu na licu mesta. Ipak, policajci su zbog flajera i rekvizita insistirali na odvođenju u stanicu. Vladan Jeremić je priveden u stanicu Novi Beograd gde je dao izjavu inspektorima da je reč o umetničkoj akciji u okviru Salona Nepotkupljivih. Oko pola sata kasnije se pojavio Uroš Jovanović, nezavisni umetnik i performer. Uhapšen je kada je pokušao da uđe u muzej sa fotografijom predsednika Srbija sa pozlaćenim ramom, uz prethodno objavljenu izjavu: „Vučić – najbolji umetnik.“ Pre nekoliko meseci, predsednikova slika zaista je bila aktuelna tema u medijima, kada su ministar odbrane Vulin i ministar obrazovanja Šarčević predložili da se njegov portret postavi u javne institucije i škole. Predlog je pozdravila i premijerka Srbije Brnabić, zato što, kako je rekla, treba osnažiti kult nacionalnih simbola Srbije. Prvo obezbeđenje, a kasnije i policijski službenici su ih na licu mesta osumnjičili za „vređanje zvaničnika“, za šta su umetnici tvrdili da im nije bila namera. Državni tužilac je odlučio da obojicu treba osloboditi nakon saslušanja.

 

 

– Što po Vašem mišljenju znači ovakva reakcija policije, odnosno, bolje rečeno – Ministarstva unutarnjih poslova? Šta je sa zvaničnom reakcijom muzeja?

 

Rena i Vladan:  Pre ovoga što se desilo smo teško mogli da zamislimo da neko može biti uhapšen zbog obične papirne maske koju nosi u cegeru, a ponajmanje ispred muzeja umetnosti. U međuvremenu smo saznali za nekoliko slučajeva oduzimanja crteža, papira i sredstava za pisanje posetiocima na ulazu u Muzej savremene umetnosti. Ovu kontrolu izgleda ne vrši policija nego je prvo vršilo obezbeđenje. Preko drugih ljudi i društvenih mreža, saznali smo kasnije, da je nekim posetiocima direktno rečeno da je zabranjeno unositi “politički sadržaj” u muzej. Otkuda nalog za ovakvo censurisanje sadržaja torbi do sada nismo mogli saznati, ali izgleda da obezbeđenje to radi po naređenju svojih supervizora, a teško na sopstvenu inicijativu. Spregom državnih aparata, i ideoloških i represivnih, u obliku prenošenja ovlasti sa jednih na druge i obrnuto, je sada demaskiran režim koji sprovode pomenuti aprati. Zanimljivo je da su uprkos svim ovim okolnostima, mlade umetnice Jelena Jaćimović, Sofija Modošanov i Tanja Todorović realizovale sedmodnevni performans «7 x 24 = povratak kući», sa kojim su želele da nadoknade sve što im je bilo nedostupno 10 godina, ali i da doprinesu izložbi “Sekvence”, kao nedostajući deo savremene umetnosti. Činjenica, da su umetnice i umetnici reagovali kreativno na poziv na 7 dana 24 časa otvaranja MSUB govori o tome, da savremena umetnost u Srbiji nije mrtva, iako glavna zgrada Muzeja nije radila 10 godina. Službenici iz ministarstva i muzeja pokazali su da nisu u stanju da prepoznaju ljubav prema umetnosti kao glavnu motivaciju odlaska u jedan muzej umetnosti.
Šta se tiče zvaničnih reakcija, Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) je odmah najoštrije osudila privođenje umetnika i ocenila da je reč o klasičnoj cenzuri. Iz muzeja, reakcija je tek stigla na pitanje novinara na zvaničnoj konferenciji za štampu na posledni dan sedmodenvnog otvaranja. Vršioc dužnosti direktora MSUB-a Slobodan Nakarada je rekao da je reč o nemilim incidentima i da je obaveza MSUB-a kao institucije bila da zaštiti publiku i imovinu, dok su kustosi naglasili da je reč o umetničkim performansima i da privođenje umetnika, kako je to podvukao Dejan Sretenović, predstavlja atak na slobodu umetničkog izražavanja. Indikativno je da čak i kada je tužilac ustanovio da nema nikakvih dokaza da je tim performansima prekršen zakon, direktor muzeja nije osudio privođenja i cenzuru umetnika. To pokazuje koliko je snažan pritisak kojem su izloženi predstavnici muzeja i uopšte ljudi koji rade u državnom sektoru. Razumljivo je da se svi pre svega brinu za vlastite pozicije. Ipak, to ne menja činjenicu da ovakvim ponašanjem muzej pokazuje saglasnost s tim činom cenzure.

 

– Vidimo da se Salon nastavio a organizovana je i izložba «Razmere potkupljivosti» u Magacinu? Šta ovo sve znači za rasprave u kontekstu tekuće kulturne politike?

 

Rena i Vladan: Bilo je važno da smo nastavili dalje sa programom Salona Nepotkupljivih. Smogli smo snage da nas ovo ne omete u daljem radu jer smo hteli podržati rad i drugih ljudi. U subotu, 28.10. je otvorena izložba «Razmere potkupljivosti» koja je uključila i umetnice koje su boravile u MSUB sedam dana, kao i umetnike i umetnice koji već duže rade sa simbolima države kao što su Živko Grozdanić Gera i Biljana Kosmogina. Na izložbi učestvuju: Slađana Babić, Maja Beganović, Nenad Bogdanović, Živko Grozdanić Gera, Jelena Jaćimović, Vladan Jeremić, Biljana Kosmogina, Tony Maslić, Sofija Modošanov, Nikola Radivojević, Rena Redle i Aleksandra Vasović. Izložba je zamišljena kao kolektivna autocenzurisana instalacija u prostoru Magacina. Program Salona je bio zakazan u trenutku, kada, kako smo rekli «VU-totalitet» pokušava da uspostavlja hegemoniju i u polju umetnosti i kulture u Srbiji. “VU-totalitet” se preklapa sa ideologijom Nove desnice, koja se uspostavlja kao društveni mejnstrim i koja svoja uporišta gradi širom Evrope, Rusije i SAD. Svedoci smo da je skoro u Austriji pobedila ova opcija, Mađarska je već davno uporište desničara, dok državice regiona Srbija i Hrvatska, zbog svojih kompleksa teže da budu veći evropljani od EU, trudeći da sve ove trendove još bizarnije i dodatno nadograde. Integracija desničarskih političkih ciljeva sa nominalno liberalnim vrednostima u Srbiji je postala očigledna i u kulturnoj strategiji zemlje koju je nedavno predložilo za raspravu Ministarstvo kulture Republike Srbije. Taj strateški dokument sadrži spisak kriterijuma koji definišu šta je to srpska kultura, u Srbiji i van nje. U skoro svakom detalju tog programa, integracijom takozvanih liberalnih vrednosti (kulturna tolerancija, demokratija, itd.) se legitimiše nametanje vrlo problematičnog shvatanja srpske nacionalne kulture. Preliminarni dokument sadrži katalog preciznih kriterijuma ukorenjenih u folkloru, nacionalnim mitovima i nacionalnim stradanjima, koji su istorijski formirali srpski nacionalni identitet i koji treba odbraniti od globalizacije. S takvim programom, kulturna strategija teži da stvori nazadna i retradicionalizovana mišljenja kod populacije, dok ekonomske politike vlade podržavaju otvaranje tržišta za najprimitivnije investitore koji širom sveta tragaju za jeftinom radnom snagom i poreskim rajevima.

 

 

– Što nam je činiti?

 

Rena i Vladan: U polju kulture želimo da uspostavimo alijanse za suzbijanje cenzure i ćutanja i trudimo se da održimo kanal za komunikaciju na međunarodnom nivou kroz projekte ArtLeaks i Occupy Museums, jer problemi sa cenzurom se ne tiču samo Srbije. Podsećamo na primer na slučaj, kad je nemačka kancelarka Merkel dozvolila da se podiže tužba protiv satirista u Nemačkoj zbog uvrede predsednika Turske Erdoğana u satiričnoj pesmi. Ovo pokazuje koliko je sloboda medija i umetnika sužena u Evropi. Drugo, Smatramo da u ovom trenutku kulturnjaci trebaju da izađu iz svog cehovskog geta i da shvate da se nešto može promeniti samo putem udruživanja sa raznim društvenim inicijativama poput sindikata i društvenih pokreta. Takođe, aktivisti društvenih pokreta trebaju da izađu iz svojih uskih tema koje su vezane samo za partikularne građanske borbe i da se povežu horizontalno, delujući na zajedničkom planu. Regionalno i međunarodno povezivanje emancipatorskih snaga je ono što plaši desnicu koja je nažalost već dobro povezana. Široki front u raznim sferama društva tek treba uspostaviti.

 

Facebook komentari

Kontra Portal

Portal svih onih koji žele nešto reći!

Provjeri i ovo

Tuđman, Ahmići, Mostar

Propuštena prilika za početak procesa pročišćenja

Nakon svih zala koje je HDZ predvođen Tuđmanom učinio Hrvatskoj uništavajući je širenjem mržnje, ratom …

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Nužna polja su označena s *

one × three =