Šarage

jovica

 

U vremenu kada smo školarci bili, vodali su nas na raznorazne ekskurzije obilazeći sve ono što nas decu nimalo nije zanimalo.
Ulazak u autobus bio je propraćen međusomnim guranjem jer borili smo se za poslednja mesta u autobusu, za šarage.
Roditelji su nas naravno savetovali da sednemo bliže vozaču, na prednja sedišta, u prve redove, jer pozadi je motor, buka, prašina, biće nam muka, a stvarni razlog njihovog saveta je što smo daleko od oka učiteljice.
Shvatate već da je to za nas bilo upravo kao da su nam naredili da odemo pozadi. Za nas su šarage bile dokaz naše hrabrosti, buntovništva generacije.
Svakako da bilo je poslušne dece koja su odmah zauzela mesta napred, blizu učiteljice i pogledu na put pred nama, bilo je i onih maeđu nama koji su znali da ne mogu da se izbore za šarage a da baš i ne vole da budu blizu učiteljicinog pogleda pa su oni prihvatili bez neke velike ljutnje i dvoumljenja mesta u sredini, jer tako nisu ni štreberi, a ni oni na kojima se koplja prvo polome.

Mesta na prvim sedištima, kao i u šaragama bilo je malo, tako da je većina dece sedela upravo na sedištima u sredini autobusa.

Danas su ona deca sa prvih sedišta vec davno otišla iz zemlje jer svoje znanje koje su urednim slušanjem i konstantnim učenjem stekli, ovde nisu mogli da naplate. Ovi koji su sedeli u šaragama su po različitim osnovama prvi nastradali, jer su navikli da budu buntovnici po svaku cenu, što ih je dovelo do toga da večito budu van sistema, a ta lucidnost u ovom društvu nije naišla na razumevanje i odobravanje.

A šta je sa onima koji su sedeli u sredini?
Oni danas vode ovu državu.

 


Facebook komentari

Kontra Portal

Portal svih onih koji žele nešto reći!

Provjeri i ovo

Ljevica stavlja netoleranciju na pijedestal

  Što danas znači kada netko kaže da je politički orijentiran “lijevo” ili “progresivno”? Ovo …

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Nužna polja su označena s *

ten − five =