Size Matters

knjgapovecalo

Nazvao sam Sanjina vezano za tekst za kolumnu. Treba mi neka nova dogodovština koja je u skladu s vremenom i očekivanjima mladih generacija.

„Halo, si živ? Ne javljaš se na mobitel tjedan dana.“

„Jesam, ne znam. Šta trebaš?“

„Kak šta trebam. Pa treba nešto napisat sad. Toliko si me nagovarao da pišem o tebi i sad ja tebe molim. De mi reci jel se dogodilo nešto značajno. Znaš na šta mislim. Zanimljivo. Si bio negdje, nešto posjetio od kulturnih događanja? Daj mi materijala“ znakovito ću.

„Bio sam pijan“ hladno je odvratio

„I“?

„Šta i? Bio sam pijan, jučer, prekjučer… zapravo, svaki dan sam pijan“

„Jebemu mater više Sanjine“ pobijesnio sam, „jesmo li već pričali kak to nikog neće zanimat. Aj dolazim za pola sata kod tebe pa ćemo nešto izmislit“

„Aj“ završio je lijeno.

Na Sjenjaku u Divaltovoj ulici u maloj zgradi starije gradnje adresiran je Sanjin Moguš. Nikakva lozinka nije potrebna za ulaz u istu, a na vratima njegovog stana u prizemlju okačeno je ime Šljivarić. Tako mu se zove gazda stana, Alojzije Šljivarić koji je po prirodi veseljak, baš kao i Sanjin. Pokucao sam, a na vratima se pojavilo ispijeno lice Sanjina. Bez riječi me pustio unutra legavši na prašnjavi kauč kao da mu je netko u sekundi isisao sve životne sokove. Soba je bila prilično mala. Lijevo od ulaza nalazi se polica na kojoj su razbacani klasici ruske i skandinavske književnosti. Pokraj toga je kupatilo i toalet, a desno kauč i minijaturni radni stol. Sanjin je zapalio cigaretu i ostao ležati dajući mi do znanja da se posjednem na izrezbarenu stolicu.

„Vidi. Ja znam da si ti boem i sve to, ali ne mogu samo pisati kako si se napio i uneredio. To može proći par puta. Istroši se čovječe“ zabrinuto ću. „Treba napraviti koncept kako ćemo prenositi tvoju jalovu svakodnevnicu.“

„Zato pijem“ dobacio je.

„Daj mi neki prijedlog. Surađuj.“ Viknuo sam u skorom očaju.

„Ne znam“ prebacio je ruke iza glave u još većoj rezignaciji i bezvolji. „Da krenemo pisati o mom malom.“ U nekontroliranom, pomalo isforsiranom smijehu je nastavio.

„Na šta misliš, ne razumijem.“

„Ne pravi se grbav.“ Promijenivši položaj iz ležećeg u sjedeći pokazivao je na svoje međunožje. „Sad je nedavno bila aktualna anketa koju su tobože sve fine mlade kršćanke ispunjavale. Kad sam to čitao bljuvalo mi se. Sve žele neke kapitalne primjerke i ti me možeš ishvaliti kako sam obdaren.“

„Koliko možeš biti degutantan?“

„Koliko god je potrebno“ odvratio je češući međunožje.

„Idi u kurac. Ja odlazim“ gadljivo mu odgovorih.

„De stani. Aj šalio sam se malo. Mislim, nisam, al ako misliš da ćeš se kompromitirati ako to napišeš, nećemo onda.“

„Treba smisliti formu, sustav da tako kažem. Nešto da ima glavu i rep. Al da nije ni to loše. Kad malo bolje razmislim nisi ti ni lud kad pričaš o veličini.“ Nastavio sam učeno.

„Znači ipak ćemo o mom malom. Ovaj velikom“ u nadi će.

„Zaboravi na to moronu. Pričamo o veličini kolumne. Ljudima se neda čitati stranice i stranice gluposti na internetu. To treba biti kratko i slojevito. Ne da razbijaju glavu i da idemo u neku dubokoumnost, ali toliko da se požele vratiti do idućeg puta. Zato mislim da nam kolumne ne smiju biti prevelike. Oko jedne stranice i to je to. Veličina teksta danas igra veliku ulogu.“

„Kao i veličina penisa“ nastavio je Sanjin sa svojim prizemnim humorom.

„Ništa. Vidim da si zakurac danas pa te neću smetat.“

„Čekaj. Šta ćeš napisati onda. Nismo se baš ništa dogovorili.“

„I jesmo. Negdje treba srezati i završiti tekst. Ne smije biti predugačko sad sam to rekao. Sve smo više manje rekli i ispričali što smo htjeli. Ti nemaš ništa za dodati, nemam ni ja. Tekst je već tu. Zato ga ja sad ovdje završavam.“

Izašao sam van iz sobe i zgrade u sebi zbrajajući i oduzimajući koliko bi ova kolumna mogla biti velika. Bilo je 17 sati.

 

 

Filip Đukić

Facebook komentari

Kontra Portal

Portal svih onih koji žele nešto reći!

Provjeri i ovo

Priča o Tuđmanu

  Ne, ne, nije to što ste mislili, nije to priča o NJEMU, ovo je …

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Nužna polja su označena s *

4 × two =