Početna / Istaknuto / STORI O SULjPA

STORI O SULjPA

tarzan

Piše: Dušan Jakovljević Jafok

 

Ajmo malo o kuvanju. Jel’ znaš ko je bio lord Grejstok? Plaćam piće, ako znaš.

Da li si nekada čuo za Tarzana? Ako jesi, super, ako nisi, m’rš u biblioteku, nađi knjigu i čitaj! Tarzan me je učio ekologiji, prijatelju! Neću da ti prepričavam, kako i zašto.

Srbi su (i ostali, naravno) zapamtili samo ono “Ja Tarzan, ti Džejn”, ali za njih, kao i za sav ovaj “modErni” svet i to je dosta. Kad kažem modErni (naglasak je, naravno na “e”), mislim na ovaj što, ako nešto ne zna, traži na internetu, a ne razlikuje muzej od biblioteke.
Normalno, kad i u jedno i drugo ulazi samo ako je to modErno, otmeno, tj. “in”.

Vidiš, taj lik, Tarzan, po kome su neki sugrađani moje Kneževine i njihovi sunarodnici Romi (i to je “in”), ili što bi mi rekli Ganci ili mandovi (bez da se iko vređa) davali deci ime.
Jer Tarzan je, bato, Oličenje! O-li-če-nje! Pošten, pravedan, pametan, potekao iz plemićke kuće, on je Erl od Grejstoka, nije mala stvar, proveo detinjstvo u džungli jer se tamo skršio jeroplan kad je bio bebac, odgajili ga majmuni i kad su ga našli ovi njegovi, “fini” i provalili ko je, proizveli ga u baju. Nije baš da mu je to prijalo, ali onda on provali da su mu zatvorili majmuna koji ga je odgajio i to ga odvedu kao fol da otvori neki muzej, šatro prirodnjački. Svi muzeji u kojima su mrtve životinje zovu se “prirodnjački”, a oni u kojima su žive okovane i zatočene zovu se “zoološki vrtovi” ili “zoo”, tj. “zu”, pa i neki naši “otmeni” počeli tako da se proseravaju. Kao idu u “zuu”. U-je! Zujnem vam ga kevi!
I tako, Tarzan oslobodi ovog ćaleta-majmuna i zapale na drvo, kao u slobodu, ali ga onda neki džiber sa onolikom crnom kapom u crvenoj uniformi (oni kažu gardista, možeš da ih vidiš ispred Bakingemske palate u Londonu) utepa iz puške. I onda im se Tarzan nanana nane, normalno nenasilno jer je on fino vaspitan u i zapali natrag u džunglu. Tu mi je nešto drugo zapalo za oko: kad neko u Srbiji nešto uprlja, baci kesu kroz prozor i tako to, kažu “kao da je došao iz džunle”. A Tarzan je primer. Ja nikada nisam video nekog ko je došao iz džungle da je nešto usr’o. Dokazano je da samo fini svet krlja kesu kroz prozor. Fino vaspitana gradska i seljačka deca iz poštenih kuća naseljena u soliteru. Zato ne dam džunglu, ni Tarzana. Naravoučenije svima otmenima koji ne ljube prirodu Tarzan je izrazio vrlo jednostavno, u sebi, “ko vam jebe kevu”. Samo što je bio fino vaspitan, jer je vaspitan u Džungli (kao što vidiš “Dž” je veliko), pa nije izgovorio. Tako isto i ja. Ako bacaš kesu kroz prozor, ne poštuješ selo gde si rođen, grad u koji si došao i obrnuto – m’rš iz moje priče i iz mog kuvara. Što bi rekli na mom Dorćolu – mršutripizdematerine i nemo’te vidim više da si otvorio ove moje redove, razbiću te ko plavuša novog džipa.

E, sad! Kakve veze Tarzan ima s mojim kuvarom? Ima, prijatelju, ima, itekako.
Tarzan, na primer, koliko je meni poznato, nije bio vegetarijanac. Znači, krljao je meso, mleko, jaja isto kao i trave, korenje, skakavce, pečurke. On je lik iz prirode, ali nikad nije jeo sirovo meso. Znači nije bio divljak. I nikad nije bio bolestan. I imao je sve zube u glavi. I živeo je ko zna koliko. Ustvari, još uvek živi. Čim ja o njemu pišem, a ti o njemu čitaš, znači – živ je. Takođe, nije bio Srbin, ni bilo ko drugi sa brdovitog Balkana, ni pod razno. Pa šta je onda bio? Nadčovek? Englez? Amer? Žabar? Neeee! Bio je Tarzan, rođače! T A R Z A N!
Razgovarao sa životinjama. Nije ubijao iz dosade, sporta i rekreacije. Nije bio patološki tip. Nije kršio zakone prirode. Nije trošio plastiku i sva ta sranja. Ugljen dioksid je proizvodio samo kad prdi. A i tad u ograničenim količinama, jer, on je ipak bio Erl, ne zaboravi. Plemić.
A kad plemstvo roka, to nit’ se čuje, nit’ se vidi, niti smrdi. Nije to onaj seljački, smrdljivi, prdež u koji se Srbi, Nemci i ostali amerikanci kunu kao vrhunski rezultat vrhunskog pasulja. To je, bre, licemerje. Onaj Meksiko, zemlja velika, kujna skoro k’o naša, ljuta, prava, svaka kuća ima tradiciju pravljenja čokolade, al’ šta vredi, amerikanci glupi pa glupi, otkriju Meksiko i u njemu pasulj. Suljpa. I prodaju to okolo. Do Kolumba (‘bem ga radoznalog) u Jevropi nisu imali pojma ni za suljpa, ni za krompir, biber su valjali k’o zlato, nisu znali za paradajz, papriku, ma ništa. Mrak! I onda im ovaj donese suljpa. Idi bre, Kolumbo, u pizdu materinu. Zasmrdeo si svet. Pored one fine čokolade ti uvališ svetu suljpa. I oni to prihvate i još kažu “prosto k’o pasulj”. A suljpa uopšte nije prost. Ali jeste amerikancima. Oni kupe konzervu i to podgreju i žderu. Kao nemaju vremena za drugo. I što je najgore, to prodaju ostatku sveta. I onda na ovom mom Dorćolu neko napiše “Fast fud”! Izede mi ud taj fast fud. Što reko moj drug Peca iz Ribnice “Fak d kola, fak d pica, ol vi nid iz šljivovica” (to mu piše na majici, majke mi).
I kad je onomad osveštavana crkva Svetog Prvomučenika Stefana na Povlenu, Peca donese pasulj.
Taj je u međuvremenu od Kolumba (‘bem ga radoznalog) do danas dobio naziv “srpski pasulj”. I ceo svet prdi od pasulja, ali samo ga je Srbin prisvojio. Nije prisvojio majčinu dušicu ili lincuru, nije prisvojio slatko od šumskih jagoda, ali jeste pasulj: “srpski”, “vojnički”, “prebranac”, “žuti”, “tetovac”, “gradištanac”. I meri mu kvalitet jačinom zvuka i organoleptičkim intenzitetom, tj. smradom.
Ako je ceo svet postao od majmuna, Srbin je od tvora. Sto posto. A taj pasulj pola Srbije (i šire) n’ume da napravi. Kakve sam ja sve splačine jeo. Od vojske pa dalje. Ima tu fora, kao kad kuvaš suljpa naliješ ga čajem od nane umesto vodom. Ili ubaciš par listova nane dok se kuva. Onda ne nadima. Šatro. Istina je polovična – smanjuje intenzitet doživljaja, ali ga ne eliminiše. Ima čak i narodna pesma: “pasulj žuti, dupe muti – pasulj beli, dupe razveseli”.
I šta sad ‘oćeš? Da ti pišem kako se kuva suljpa? Si ti lud? Ne znaš da kuvaš suljpa?!?! Pa pitaj kevu, leba ti! Svaka keva normalnog muškog deteta kuva najbolji pasulj i najjaču sarmu na svetu. Zato – pitaj kevu, nemoj mene, keve ti. Ja ću te učim da kuvaš u nekoj drugoj priči, neću danas. A i nisam ti ja keva, jbg…


Facebook komentari

Kontra Portal

Portal svih onih koji žele nešto reći!

Provjeri i ovo

Svibanjski brevijar

  Saborski svibanj ljeta Gospodnjeg 2017. ostat će nam u nezaboravnom sjećanju. Nevjerica, zapanjenost, zgranutost …

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Nužna polja su označena s *

20 − 10 =