Početna / Arhiva Oznaka: poslednja knjiga poezije

Arhiva Oznaka: poslednja knjiga poezije

Poslednja knjiga poezije/9

      Praznina puna očaja kao da nikada nisam nigde bio, nikoga sreo, ni sa kim popričao. oduvek i zauvek sam. niti jedno nasmejano lice, niti jedna sreća ispod lažne površine, ništa, ljušture poraza. ko smo mi i koga je to briga, kad svako je mi sačinjeno od mnoštva …

Više... »

Poslednja knjiga poezije/8

Tišina toliko sam puta dozivao smrt da me izbavi, toliko puta padao na kolena i molio. samo je tišina odgovorila, razumela, bila jedini prijatelj, samo tišina je jecala sa mnom spuštajući glavu od umora, samo tišina, samo njen glas sam čuo, i tako, godinama.   Neko tamo negde postoji neko …

Više... »

Poslednja knjiga poezije/7

            Reči kako da ti kažem da te volim? zar reči mogu dati sliku mojih osećanja, zar ljubav, predivna, ta bit postojanja, ne gubi svoju lepotu, snagu i beskraj, kada se u okvire jasnoće, u okvire koje reči postavljaju, stavi? tišina sa mojih usana, dodiri …

Više... »

Poslednja knjiga poezije/6

            Praznina razgovaram, o praznim stvarima sa praznim ljudima, činim im se istim, mogu da me dodirnu, da osete moju prazninu. osmeh razmenjen, klimanje glave u znak odobravanja, postaviš pitanje i učtivo odgovoriš na postavljeno pitanje. razgovaram, praznim rečima i živim prazan život jer sam …

Više... »

Poslednja knjiga poezije/5

    Sve biti će bolje mi nikada nismo napravili pokret koji nije u ritmu onih koji ritam drže. mi smo ti koji okreću glavu od sopstvenog jada jer stid nas je što olako pristali smo da budemo deo stada. mi smo ti što izdali su sopstvene snove, mislili smo …

Više... »

Poslednja knjiga poezije/3

            Iza kraja samoća razara um, smerno, polako, tiho, no nikad ga ne uništi do kraja, uvek ostaje deo koji se nada, deo, iza kraja.   Nek san bude sanjaj dušo moja, san je najlepši poklon života. sanjaj sebe kao boga, u tom beskrajnom prostoru …

Više... »

Poslednja knjiga poezije/2

                Bol uzaludne poruke optimizma, reči učmale dosade, lica unakažena mržnjom, vreme koje ništa nije promenilo. grad bez svetla I ljudi bez srca, hiljadu poza, jedna igra, bežim u nepoznato, ogroman je bol u meni. ništa više tu ne postoji čak ni  snovi …

Više... »

Poslednja knjiga poezije

              Ti si tu vidim te, iako te nema, u odsjaju na prozoru, u senci svojih ruku. čujem te, iako te nema, kroz vetar što se bez pravila kreće kroz samotnu noć. osećam tvoju kosu kako me golica po licu i čini me smirenim …

Više... »